Pre nekoliko večeri (čini mi se prošle subote)  iza ponoći, zalutala sam na RTV Vojvodina. Davao se neki od filmova gos’n Poaroa , sa onom specifičnom britanskom atmosferom potpomognutom zašiljenim brcima belgijskog detektiva.
Prijatno me je iznenadio i ćirilični prevod koji je pratio radnju i velika, žuta slova.  Sjajno. Međutim, kako je radnja filma odmicala sa sve većom nevericom sam pratila pogledom famozni ‘subtitle’, dok na kraju nisam, ne skidajući pogled sa filma, skočila iz kreveta da dohvatima svesku i olovku.  To sam morala da zapišem. Evo i zašto:

Jedan od junaka, govoreći o odsutnom liku,  kaže:
– ,,Mogao bi da telefonira PRIGODOM tvojih zaruka”.
– ,,Videla sam TVOJEGA verenika!”

– ,,tu su arhitekte i ZEMLJOMERI” (geometri?)
-,,ZACELO je uzela lek HOTIMICE”

Pokazujući veliki starinski barokni sat, u jednom momentu Poaro ponosno kaže: ,,Ovo je MOJA URA”

,,Šta se ZBILO, prijatelju?”, jedan od junaka je pitao.

da bi zatim objavio kako moraju POPRIČATI o JEZOVITOJ meri koju je  gospodja*** preduzela, dok se druga gospođa zapitala: ,,UISTINU”?

Tokom radnje gospodin je rekao: ,, Možemo govoriti DOCNIJE.” i ,,Biste li mu preneli poruku?”

Gospođa objašnjava:,,ZAPRAVO, MOM JE pokojnom mužu BILO mrsko itd… – stavljanje pomoćnog glagola iza prisvojne zamenice je karakteristčno za tzv. Hrvatsku varijantu Srpskog jezika, dok je kod nas pomoćni glagol oduvek iza subjekta u rečenici, pa bi bilo: Mom pokojnom mužu je, itd

Kad sam (naravno, ćirilicom pisano), pročitala da će se PRIPOVEST SVAKOGA SVEDOKA KORENITO RAZLIKOVATI, … – promenila sam kanal.

Za 15 minuta koje sam posvetila TV Vojvodina dovoljno sam i videla i naučila. KORJENITO.