1959. godine u Sao Paolu održani su lokalni izbori. Tada je Sao Paolo bio bukvalno oglodan  do kostiju, opljačkali su ga stranački jurišnici, podizali su enormno skupe građevine, uveli silne namete, takse i višestruko oporezivanje, jednom reči – uvodili takve zakone i pravila da je izgledalo kao da žele da građanima zagorčaju život i učine ga potpuno nepodnošljivim. 

Pobednik izbora Kakareko

Ljudi su se našli između čekića i nakovnja  –  kojoj god stranci da ukažu poverenje ona bi ih izigrala i radi opstanka na vlasti, ulazila u koaliciju upravo sa onim korumpiranim i nepoštenim iz dotadašnje vlasti kojih su građani želeli da se ratosiljaju.  

cacareco I

figura nazvana ‘Njegova ekselencija Kakareko’

 Građani su bili apatični, ravnodušni, jer kome god dali svoj glas, i taj će se samo pridružiti prethodnoj lopovskoj družini, pa ih izbori nisu mnogo zanimali. Trudili su se da prežive.

Potpuna apatija je obuzela inače živ i bučan Sao Paolo…   Za to vreme Itaborai Martins, anonimni prestonočki novinar, dosetio se kako na najbolji način da izrazi opštenarodno nezadovoljstvo postojećim izbornom i političkim sistemom demokratije i opštim stanjem u društvu.

caraceco

Itaborai je pokrenuo kampanju ‘ Glas za Kakareko’, a  Kakakreko je bio nosorog iz zoo vrta. Kakareko – u  prevodu Đubre, je, ispostavilo se, bio pun pogodak. Nakon kratke kampanje, na koju vlast nije gledala ni malo blagonaklono (ali ipak sa podsmehom), Kakareko je, kad su se  birališta zatvorila, osvojila ni manje ni više nego preko 100.000 glasova!
Stotinu hiljada ljudi dalo je glas Kakareko izrazivši na taj način nezadovoljstvo njenim ljudskim suparnicima i sveprožimajućom korupcijom.

cacareco3