Забринути стањем у коме им се налази држава, Американци су истраживали где би могао бити корен проблема. Неко се досетио па су  претресли  који су то, односно чиме се баве најплаћенији јавни радници (јавни радници се свугде, па и у САД, плаћају из буџета а по дефиницији би морали да значајно допринесу заједници која их плаћа), и дошли су до открића које их је запањило: међу најплаћенијим јавним радницима су: фудбалски и кошаркашки тренери. Неопходно за опстанак сваког друштва, зар не?   Panem et circenses. 

Najviše plaćeni USA

И заиста, на мапи се по државама види професија оних за које су буџетска издвајања највећа (једино тамо где је плаво рекорд не држи  спорт).

Када би се код нас такво истраживање спровело, без премца би на првом месту били певачи, забављачи (старлете и reality каста)  и ини музиканти.  Незабораван и вазда присутан ми је горак укус који оставља њихово ценкање, уговарање новогодишњих тезги, десетине (а понекад и  стотине)  хиљада евра које су се одвајале из,  за нове школске клупе, путеве и амбуланте  вазда празних буџета.

Кад се сетим емисија типа: Ја имам (певачки) таленат, Гранд, Први глас Србије… и у ово гладно време у најмању руку неукусних  награда од неколико десетина хиљада евра (и стан приде)  – иако није (бар тако кажу)  у питању новац из буджета, не могу а да се не упитам какву поруку ми, као друштво, шаљемо онима који заиста доприносе овом друштву и онима који можда желе да ураде нешто добро за нас?  Једино да је све што раде за ово друштво безвредно уколико не прекрсте ноге тако да светина нагађа да ли носе доњи веш или не. То је за хеадове, за камере, то се препричава у Србистану.

У исту групу спадају и  Велики брат и Фарма, где се богато награђују саблазан, свака до тада јавно невиђена перверзија и прљавштина, примитивизам и сплеткарење. То је опет погодовало бујању цивилизације спектакла и  њених носиоца:  у старлете  прекрштених проститутки оба пола и свих узраста, оперисаних од стида, манира, достојанства и оног што се некад звало породично или кућно васпитање.

Како мотивишемо децу? Где ће Србија са силним Екремима, Пинковима, Лудим кућама, Јецама, Цецама, Тањама, Славицама,Сарама, Марама….и иним, знаним и незнанима, баснословно награђенима – ЗА ШТА?  По чему су они значајни за ово друштво, шта су учинили за Србију?

Породице ратних инвалида нам гладују. Породице радника скапавају. Деца берача вишања постају сирочад.
Истовремено се певачима (и ‘певачима’) за сат – два певања плати колико они на чијем зноју владајућа каста живи неће у животу ни видети.
(Тек је додела националних пензија тим истим певачима кроз чије су руке прошли милиони и који су често  власници неколико станова и локала по престоници и приморју скандал без премца)

Да се вратим у Америку: аутори истраживања су на крају закључили:  када друштво придаје већи значај забави него интелектуалним и радним достигнућима, његов пад је неизбежан.  Урушавање Сјединњених Америчих Држава је неминовно, а ево и одакле то долази:  зато шти су интелигенција, рад и знање понижени  у земљи која је, једном,  досегла и Месец.

И закључили су :  

,,Последњих година  интелектуалци су исмевани као  чудаци и малтене полусвет, као да је једино ‘сила која кладе ваља’  допринела као економском тако и техниолошком развоју,  вештини и агилности и довела до иновација које су омогућиле да Америка постане суперсила.

Управо због тога је тренутна политика коју Америка води катастрофална. Јер када  подигнете  генерације у уверењу да је бацање лопте  (или код нас држање микрофона) важније од доприноса друштву као целини, од испуњења њихових људских  дужности, од доношења исправних  одлука,  стварате погодно тло за шарлатане  који ће таквом идиотизованом друштву ‘увалити’своје лажи без проблема.”