Воз Београд Зајечар Пожаревац, т’га за југ

( ко одсеца Неготинску крајину?)

Затекла сам јутрос писмо једног познаника с југа. Била је то лишена увода, кратка порука, мало наврат – нанос, као да је писана у узбуђењу.  Био је то, у ствари  вапај човека тешко погођеног небригом.  Ради се о ствари од животног значаја, па ме је замолио  да је поставим на блог и објавим по друштвеним мрежама, на основу чега сам закључила да су сви надлежни и одговорни (одговорни, како то горко звучи!) остали равнодушни, па је ова порука упућена  мени попут писма у боци – последња нада да ће је макар неко негде видети и помоћи.

VOz za zajecar

Неготинска крајина је остала без воза и аутобуса.  Како рече мој познаник, ,,Ништа нам овамо не иде”.  Проверила сам: 17. Октобра поново је укинут воз Београд – Зајечар – Пожаревац, после свега три месеца од како саобраћа. Наводно, ,,због кварова возних гарнитура у Мајданпеку.”  Од 17 – 24. за недељу дана возне гарнитуре нису могле да се поправе ни замене.  Неготинска крајина, којој је главно превозно средство био воз, остала је одсечена од света.  У Мајданпеку се нешто чека. Возне гарнитуре стоје, нити се поправљају нити им се тражи замена.  Шта да раде Неготинци?  ,, Отићи ћемо. Сви”  – одговара док масном бојом на шпер плочи  исписује ,,Кућа на продају”…. Од тог натписа ми се завезао желудац. Како ми је то било познато!

Извесно је да држава не води ни најмање  рачуна о унутрашњости.  У време Југославије говорило се: Што јужније то тужније што је била реална оцена неправедне расподеле средстава, и самим тим  сиромаштва и жалосних услова за живот на југу Србије.  Ипак у поређењу са садашњицом, то време људима све више изгледа као радосни период благостања.

Пријатељ са југа каже да у Неготинској крајини  ,,не раде” ни аутобуси.  Иду, али не иду. Возачи, директори, шефови,  … све постоји, имају канцеларије и примају плате, али превоза скоро да уопште нема.  ,,Не можемо да одемо ни код лекара, ни било који посао да обавимо ако немамо сопствено возило”.

Шта раде људи из Неготина и Крајине у таквим околностима?  Одлазе.  Замандале капије  са прикуцаним натписом: На продају; Окрену се да свој дом последњи пут погледају и одлазе заувек. Многи су отишли и пре него што су успели да нађу купца.

Опште позната је ствар да су села опустела. Нарочито су погранични предели, у којима сваки дан доноси по неку празну  кућу више,  угрожени.

Држава не види да се гашењем ових огњишта гаси и присуство српске државе у Неготинској крајини (и не само овде),  јер територија остаје без њених држављана, пуста. Обашка што су то све погранична места, прецизније уз  бугарску границу.  Коме је у интересу да се ови предели обесрбе и опусте?  Ономе ко тамошњем живљу нечињењем, односно ускраћивањем основних услова за живот тај исти живот загорчава.  Тако се и Косово и Метохија празнила…. Другим речима, власти у Неготинској крајини чине исто што су Арбанаси у сарадњи са анационалним функционерима КП радили на Космету, само много перфидније. Док су Арбанаси силовали, палили и правили заседе, и ширећи сталну атмосферу страха често доводили до тога да мајке не пуштају децу изван дворишта, па чак ни у школу,  ови данашњи одговорни то чине кудикамо суптилније, али су резултат и циљ исти.
Тамо крајем осамдесетих,  била сам дете али се добро сећам, за сеоску славу Петровдан код бабе и деде долазили би пријатељи, родбина, знани и незнани, да предахну, оставе торбе, одморе и попију кафу.   Силазили су ти наши горштаци из планинских села  Грижани, Јунаке, Паруце, Рогозно, Рудине, Војмислић.  Дванаестог јула,  кад су се температуре пеле на преко четрдесет степени, они би сатима пешачили да би стигли на окупљање и одржали обичај.  Можда ће неко рећи да нису могли не би ни ишли; те да сеоска слава није морање; да, али им је исто толико требало и да се домогну продавнице, болнице и апотеке.

Paruce

Косовсокометохијско село Паруце, добило је струју тек крајем осамдесетих,  деценијама после околних албанских

Тада, крајем осамдесетих, затекла сам се на Космету кад је војска уводила у српска села струју.  У то време албанска села су, и поред тога што већина није плаћала,  деценијама била уредно снабдевана електричном енергијом.   Сећам се да су стари плакали од радости и како су горштаци доносили каце са домаћим сиром, кајмаком и иним ђаконијама, те да је све било некако еуфорично и раздрагано. Понегде би се окренуо и ражањ. Сећам се и да смо се пентрали по брдима да пратимо радове;  јаке олује која је наишла,  изненадног пљуска и официра који је, угледавши нас, скинуо шињел и добацио нам га са шаторским крилом, да се склонимо од кише. Сећам се и очију старина, поносних гуслара и наде која је из њих избијала.

,,Вратиће нам се ђеца, сад ће да се врате, има услова, има струје” – и они су искрено веровали да се њихови домови неће угасити као свеће на косовском ветру. … Деца се углавном нису вратила.  Неко време ипак, нико није напустио село.  У таквим околностима задржати људе је био подвиг.

Сећам се и ситне жене у црнини, (не знам у ком је месту то било) која је, попут погнуте сенке тихо додавала воду, кувала и прала. Била је равнодушна према радовима. Људи су у њеном присуству увек постајали тихи и суздржанији и сваки смех би замро, као кад таман облак сакрије сунце.

Заобилазила сам је због те тишине и мрака који је окруживао; нисам знала ништа о њој, а да јесам, села бих и заплакала. Вођа тамошњег КУД ми је касније испричао да је имала мужа и синчића.  Једне изузетно хладне зиме дете се разболело. Чело му је горело а мајушно телашце се тресло.  Она и муж су сваког јутра већ око 3  полазили до болнице, пешке, да би стигли до девет; док би дошли на ред  и  завршили прегледе, већ би било подне, а чекало их је пет сати хода натраг.  И тако данима. Јер ни један аутобус није возио за њихово место. Јер је увек било тешко убацити возило и доцртати неколико станица на карти међумесног превоза.  Јер се ,,није могло” . Изговори.  Истина је да није било ВОЉЕ.   Једном кад су се враћали са прегледа, кући су донели укрућено телашце.  Дечачић је преминуо.  Сећам се и да ми је човек испричао да је жена луда од бола, ишла по снегу боса, празних очију, као без душе. Није реаговала на позиве ни додир, није се одазивала, и тако недељама. Онда је муж одвео у велики град где су се сакрили од бола.  За овај Петровдан је дошла само да обиђе старе родитеље, па на њихову молбу и помаже да се војсци спреми храна.

Сећам се и да је Космет превоз, од муке прозван Космрт превоз, возио свега 6 пута на дан ка већим местима  радним данима,  око 6, 8, 12, 16, 18, и у 20:30. То је било све, с тим што ни један полазак није био сигуран.  Сећам се да је возач једноставно изостао, и кад су га преморени људи питали зашто није дошао, он је осорно одбрусио како је имао неку свадбу у фамилији, и да неће ваљда да вози на дан свадбе.  Ту нема жалбе ни приговора.  Зато што су неодговорни сродници локалних партијских чиновника увек били распоређени на руководећа места, да би потом, системом пирамиде, постављали и запошљавали своје људе где год се укаже прилика, од болнице, преко јавних служби и комуналних предузећа, није се ни могло ни смело пожалити.

Дешавало се да сељани успеју да дођу до града и уз с муком прикупљену документацију стигну до дома здравља, а да у истом нема ко да их прими ни прегледа.  Лекар није ту, сестра није ту, и нико не зна где су ни када ће се вратити.  Људи, често оболели од најтежих болести су чекали сатима све док не дође време за онај последњи аутобус око 20h, а да лекара нису ни видели.  У неко доба чистачица би се сажалила и открила да лекар/ шалтерски службеник итд. ,,слави сину пунолетство, или ставља купус, меси торту или је код фризера Ристе”. И нема тог анафилактичког шока који је приоритетнији од тога. Мале ствари чине живот, зар не.

И народ је одлазио. Није могао другачије да  опстане. Идеолошка деца тадашњих руководилаца наставила су путем својих претходника, не схватајући какве последице носе њихови поступци. Вазда алави и гладни моћи, изабрали су да је показују на наопак начин: ускраћивањем и отимањем, заборавивши да у политици и магији важи исто правило, да је моћан само онај који твори.  Умели су и они да се бусају у патриотизам, у својој простоти и глупости нису укапирали да је патриотизам, ако је искрен, константа, а да може имати разне појавне облике. Патриотизам и родољубље, ако су искрени, надахњују људе да чине добро, уопште на велика дела, а све у најбољем интересу народа и земље.

Највећи и најузвишенији чин патриотизма данас би учинио онај ко би покренуо воз Београд – Зајечар – Пожаревац, и увео ред у јавни превоз у Неготинској крајини. Патриота не би могао равнодушно да слуша ни приче о ђацима пешацима који ходају километрима, по врућини и по вејавици, да би стигли до школе;  искрени родољуб не би никад у радно време затворио амбуланту; возач аутобуса би, ако је патриота, савесно и на време возио и у најудаљенија насеља. Често је тамо превоз и најнеопходнији, јер је њима све далеко.

Време за ново тумечење речи патриотизам је одавно дошло. За почетак нека прва лекција буде беседа св. владике Николаја:

Не кради државу

Не кради државу, јер је скупо плаћена. Браћа твоја изгинула су у ратовима бранећи државу. Они су положили животе своје за државу – како се ти усуђујеш красти и поткрадати ту прескупу тековину? Ова је држава и њихова колико и твоја, и више је њихова, јер су је платили више од тебе; више су уложили у њу него ти. Ја кажем: држава је својина и оних који леже у гробовима колико и оних који играју по салонима, и још више. Ко дакле краде државу, мародер је исто као и онај ко пљачка мртве. Јер и један и други ударају на својину мртвих.

Твоји ђедови и прађедови и чукунђедови борили су се за ову државу, мучили се за њу, уздисали, плакали, знојили се, крвавили се, умирали. Безумниче! Кога крадеш? Крадеш своју најближу својту, која те из гробова проклиње. Одсецаш се од ње и она од тебе. Твоји претци не признају ти право грађанства у овој њиховој држави; они те се отресају пред Богом и убрајају те у род пацова. Кад крадеш државу, крадеш отаџбину своју, земљу отаца својих; и крадеш браћу своју, синове и кћери отаца твојих. Замисли, да сви пођу за твојим примером; да сви почну красти државу своју – шта би било? Земља витезова и мученика претворила би се у јаму пацова! И Бог праведни, који гледа по земљи и тражи људе, одузеће земљу од пацова и дати је људима, странцима из близа или издалека.

Гле, још плачу ратне удовице. Још се муче неодрасли сирочићи, питајући мајку, где им је отац. А мајка им одговара:

Погинуо је за ову државу. Потонуо је у море, и рибе су га појеле.

Ово није разговор једне мајке са својим сиротанима, него многих и многих хиљада мајки удовица са децом својом.

Зар тебе не хвата језа од оваквих разговора, који испуњавају ваздух који ти дишеш од Великог рата до данас? Како да се дрзнеш пружити руку у хазну државну, да украдеш, да заграбиш? У тој хазни је и крв погинулих ратника, и порез њихових удовица и сирочића. Крв и сузе крадеш кад државу крадеш. То ћеш дати својој деци да једу – ту крв и те сузе. Отров ћеш им дати, и потроваћеш их. Тако ћеш достојанство родитеља претворити у подлост убице.

Ово ти не знаш, и не верујеш. Јер не верујеш у живога и свевидећега Бога, страшног ревнитеља правде.

Но доћи ће час кад ћеш сазнати и поверовати, али тај час може бити тринаести.

Mass grave Tomasica through the eyes of Reuters; the abuse of NLP

So here they ride again. The Reuters has again proven that they’re one of the most biased and manipulative news service.  In their latest article  Bosnia digging up mass grave hidden for 20 years by Serb silence,  they couldn’t resist their old  and notorious manner –  bias, half truth, and their permanent problem:  uniqual treatement of the victims.  http://uk.reuters.com/article/2013/10/22/uk-bosnia-grave-idUKBRE99L0XI20131022

Let’s make things clear: human lives must be treated as the supreme, highest  value, and murderers and sadists have to be punished properly.

But the IC behaves as if the Serbs were immortal, thus impossible to wound nor kill, meanwhile all the others were  killed, massacred, raped, held in the conc camps, etc.  One  could get the impression that there are certain  nations ( it’s amazing that are always pro NATO nations), who are exclusively granted the role of the victim.

Another thing trully amazes me for years  – no one ever questioned nor investigated what happened to Sarajevo Serbs? There has been over 100 000 thousand Serbs in Sarajevo. Where have they gone, how come that they dissapear?  But the Reuters reports /as usually , about the all time victims –  Bosnian Muslims.

The Reuters in their old manner continues: Forensics experts are excavating what may be the largest mass grave of ethnic cleansing victims in Bosnia, a site whose existence was known for years but exact location covered up by a Serb wall of silence, the state’s missing persons office said. The Reuters takes Bosnian officials statement as truth and nothing but truth, by puting their statemet in the headline, only at the end of the sentence they add that  it actually was a statement of Bosnian person – in charge.

Stop! We have again, the same words which have been used to describe Milosevic (Balkan butcher, Hitler)  and the whole of Serbia in nineties, (The Largest Mass Grave on one side and on the other  evil Serbs who keps silent about it for decades) and it looks like a clear attempt that should suggest that the Serbs are equal to Hitler, and that all what hapened in Bosnia, is their fault.  The Serbs are – who else – and villains  bloody to the elbows  and that’s equal, or even worse! than  German atrocities in World War II.  If not, why should Reuters, in the style of the infamous Christiane Amanpour, ignore the August excavation on  Sarajevo landfill, where Bosnian Muslims  buried thousands, perhaps tens of thousands of Sarajevo Serbs? Why the Reuters  had never published a single line about Serbian victims and sufferings,  if not to suggest that Serbs  only caused suttering to non Serbs, but they themselves never suffered.  Why the Reuters never aired a word about concentration camps where Serbian woman and children have been imprisoned both  in Bosnia and Croatia?

Few lines bellow,  the Reuters knows who – and I quote – COULD be buried (notice the verb – so they’re not sure)  yet in the next sentence we have  the claim that they’re murdered  Muslims and Croats, and  – creme de la creme! – killed by the Serbian separatists!
The Reuters ignores the most basic fact, that it was Bosnia who declared indepence from Yugoslavia, so how could the Serbs be separatists?  Who declared independence from Yugoslavia in Bosnia and Herzegovina?  If the Reuters was telling the truth, it means that Alija Izetbegovic was a Bosnian Serb, since he was the one who  seceded after series of meetings with Bill Clinton and Madeleine Albright?

And we have the same attempt again , in the part where the mass grave is described:  “POSSIBLY LARGEST MASS GRAVE”, (the larger the grave is – the more corpses it contains, right?) .   The first bodies at Tomasica were found at the depth of seven metres (23 feet).

Furthermore, there are  more suggestive adjectives : Witness established that around 1,000 people were buried there originally but there are indications that some were subsequently dug up and reburied elsewhere to cover up traces of the crime.  It’s enough to be a non Serb witness and your testimony is supposedly valuable; the international community starts to digg wherever whitnesses point their finger. How come that the same IC  didn’t even start  excavattion of thousands massacred Sarajevo Serbs, who were thrown and burried in the Sarajevo landfil?

(To remind ourselves: Human bones, believed to be the remains of Sarajevo Serbs killed during the war were uncovered at the city landfill in Sarajevo. Sarajevo city dump is believed to be a mass grave of hundreds of Sarajevo Serbs from Pofalići, Buca Potok,  Velešići, Alipašino  and other areas. The discovered remains belong to Serbs whose families and relatives have been vainly searching for even two decades after the war ended.

Although the Prosecution allowed media presence during the exhumation, the manager of the landfill banned their presence at the site. Milan Mandic, of the Association of Families of Prisoners and Missing Persons of Sarajevo Romanija region, couldn’t hide his anger and disappointed with such a decision, adding that it will not prevent them from uncovering the truth about the thousands of missing Sarajevo Serbs whose remains have been thrown at this location.

ekshumacija1

Detail from the Sarajevo landfill 

Another crucial thing remains unresolved: who ordered those killings of Sarajevo Serbs and who hid the crime for so long
During the war the whole area of the landfill has been under the management and control of the (Bosnian Muslim) government of Sarajevo. After decades of obstacles the research started and Ministry of Interior of Srpska and the Office of the Missing of Eastern Sarajevo organized an excavation which confirmed: the Sarajevo landfill is the site of a mass grave of over hundreds of murdered Sarajevo Serbs.

In  Muslim and Croatian concentration camps over 50 000 Bosnian Serbs and whole  Serbian families had been tortured, raped and starved. One of the most notorious was known as the Sarajevo Auschwitz – former Yugoslav army camp, Viktor Bubanj :  

 http://youtu.be/o6Ufbi9XYjI )

The global/ist media stubbornly ignores similar discoveries.

There we have the supportive  statement of permanent and exclusive world victims and the same adjectives circulating: the alleged mass grave  is The Largest single mass grave /insinuation there are eqaly large or even larger non single mass graves of Bosnian muslims in Bosnia; and that there has been another one, Crni Vrh containing 629 bodies of Bosnian Muslims ( like it’s possible to have other corpses in Balkans).

There are always some personaly affested individuald who hope for the remains of their beloved ones to be discoveved in Tomasica; therefore one of them hopes for – not less than 3 of his uncles.

Reuters  constantly ingrafts several issues, appying NLP, suggesting, alluding something that, after  Iraq and especially Libya and Syria experience, every thinking person  seriously questions about.

Die serben must sterben, nevinost i krivica

Dok mi još u glavi odjekuju zvuci šumaričke liturgije i crkvena zvona za hiljadama ubijenih kragujevačkih đaka,  nikako mi nije jasno zašto se svet toliko uzmuvao i kako može iko da uzme za ozbiljno sve učestalije nemačke pokušaje da zbog važnosti koju, kao vodeća članiica EU i NATO,  nesumljivo ima, drsko falsifikuje i promeni činjenice i tok istorije, u čemu joj svojski pomažu bankrotirane i od njene pomoći zavisne klijentske države i vlade.
Ko je kriv za Prvi i Drugi svetski rat, za konc logore, gasne komore i smrt miliona ljudi? Ko je na čiju zemlju i u čiju kuću došao silom, sa rečima: Machen Sie mir dieses Land Deutsch!

obesene-seljanke-macva

Obešene  srpske seljanke u Mačvi

Oni bi sa Prvim i Drugim svetskim ratom hteli da uporede gradjanski rat ’90-ih u YU, potpomažući se pri tom propagandom koju uzimaju za činjenice, kao i sopstvenim tvrdnjama koje njihovi satrapi i dužnici besomučno ponavljaju s nadom da će im u kljun upasti dovoljno velika donacija /kredit, mantrom kako je sve što se dešavalo devedesetih ‘najveće/najgore od II sv. rata – sukobi, masakri, krivice, zločini….).
U Nemačkoj su  Miloševića upoređivali sa Hitlerom dok su naoružavali sve svoje i Hitlerove  ratne saveznike, od Slovenije do Kosova. Nemačka je , pored dva svetska rata, zbog  momentalnog priznanja  protivpravno proglašene nezavisnosti Slovenije i Hrvatske odgovorna i za izbijanje građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji; kasnije se to ponovilo u Bosni; na Kosovu i Metohiji  njihovi vojnici su 1999, u  maniru svojih zloglasnih predaka, u Prizrenu pucali na dva srpska nenaoružana civila u zbegu pred Albanskim kasapima i na mestu ih ubili.  Bilo je to 13. Juna 1999. Ubijeni su Žarko Andrijević iz Prizrena, portir u ,Kosovo vinu’ i Slavko Veselinović Bosanac,  izbegao iz Bosne, radnik „Elektrodistribucije“ u Prizrenu. (postojao je snimak na Youtube koji je bio emitovan i na televiziji,)

beograd-vaskrs-1944-bombardovanje_520x320

Nemačko bombardovanje srpskih gradova, Drugi svetski rat

Žalosno je kad moćni boluju od jednog detinjastog sna da svu krivicu svale na drugog. Psihologija i sociologija bi dale ogroman dorinos čovečanstvu kad bi uspele da dešifruju kakvi to mehanizmi pokreću ljude ne samo na kolektivno zlo (sad će me demagozi, pravdoljupci i kvazi humanisti solidarni samo sa platežnima saseći argumentima da ne postoji kolektivna odgovornost itd, znam, znam sve to, ali ipak neka ovako ostane) već i na prebacivanje krivice na žrtve. To me podseća na onog silovatelja koji se branio da je žrtva (mlada žena) sama kriva za to što joj se desilo. ,,Mnogo je lepa” .

Tako se i Nemačka zvanična politika odnosi prema svojoj (višestrukoj) žrtvi, Srbiji, istovremeno u listu svojih nedela upisuje još dve: Istoriju i Istinu.

Ali, ipak je Srbija  kriva… koliko i nesrećna lepotica koju sam pomenula.
…….

Масакр хришћанских сватова у Каиру

Троје је убијено, од којих и једна осмогодишња девојчица док је дванаесторо људи повређено када је у недељу непознати нападач отворио ватру на сватове код коптске православне цркве на периферији Каира. http://www.reuters.com/article/2013/10/21/us-egypt-christians-idUSBRE99K0KA20131021?feedType=RSS&feedName=worldNews    Ово је само још једно у вишегодишњен низу напада на православне Копте од када је Арапско пролеће одувало вишедеценијског председника Мубарака и под плаштом демократије, довело на власт џихадисте плаћене да изигравају борце за демократију и ослободиоце.

kopt ubistvo

Сватови на које је отворена ватра у Каиру

У недељу је коптска породица Мене Нашхата (Mena Nashaat)  радосно чекала  испред Богородичине цркве у Каиру невесту, која је сваког трена требало да  се придружи младожењи пред олтаром.

Уместо тога непознат  брадати мушкарац на мотоциклу зауставио се и пуцао на сватове. Троје је на месту остало мртво, рачунајући и дете од 8 година.

http://www.reuters.com/article/2013/10/21/us-egypt-christians-idUSBRE99K0KA20131021?feedType=RSS&feedName=worldNews

Све ово је само продубило страховања многих хришћана да ће њихова заједница плати цену за августовско свргавање исламистичког председника   Мохамед Мурсија.

” Кад се пуцњава зачула  истрчао сам напоље и видео  људе и децу како,  крвави, леже на земљи “, рекао је отац Савирис Босхра, након напада у недељу увече.

Након рушења исламистичког режима председника Мурсија  у јулу, командант војске генерал Абдел Фатах ал-Сиси је све снаге упро да одржи крхки верски мир у земљи.  Генерал се окружио  високим муслиманским клером као и патријархим и свештенством  Коптске православне цркве. . Копти су можда осетили олакшање  кад су видели свог духовног вођу у врху државне власти,  али не задуго.

Egyptian-Coptic-Christians-chanting-jpg

 

Живот у страху и молитви – коптска реалност

Јер, након сламања Мурсијевих присталица 14. августа уследио је један од најгорих периода готово свакодневних напада на цркве и уопште православне хришћане и њихову имовину.  Широм земље  неколико хришћана је убијено, а десетине хришћанских продавница, кућа, школа и манастира је уништено. Нападачи и убице су остајале некажњене.

Kopts pray

 

Коптски дечаци – молитва у спаљеном православном храму

Шта ће се даље дешавати у Египту, то  је неизесно, и незахвално је давати било какве прогнозе, хорски одјекују тврдње  светски х аналитичара и медија (BBC, CNN, CBS, DW, AJ, itd).  Алли не и ако сте из бивше Југославије, и ако имате довољно година да се сећате почетака крвавог рата у федералној републици Босни и Херцеговини.

Наиме, 1. марта 1992. године у  Сарајеву су људи блиски врху СДА (странка тадашњег председника БиХ Алије Изетбеговића), напали српске сватове,испред Старе цркве на Башчаршији. Убице су најпре покушале да сватовима одузму српска знамења, и кад нису у томе успели, криминалац и припадник Зелених беретки Рамиз Делалић знани Ћело, пуцњем из пиштоља убио је младожењиног оца Николу Гардовића и ранио свештеника Српске правослвне цркве Раденка Миковића.  Ова криминална  убиства гурнула су Босну и Херцеговину у крвави трогодишњи рат.

Убиство старог свата на Башчаршији 1. марта 1992:  http://youtu.be/9CQZJJy0pY8

Убице су остале некажњене, иако је њихов идентитет био познат целом Сарајеву, а доцније и многим светским званичницима, који су такође остали незаинтересовани за њихово привођење правди.

Celo, Merlin, Juka

Сличност ситуација у тадашњој /и садашњој?/ Босни и Херцеговини и Египта је толико упадљива да се не  може игнорисати. Напади на Копте се јесу спорадично дешавали и пре овог последњег, ипак питање је докле ће египатски православци издржати да се држе хришћанског окретања и другог образа, поготово јер побољшања безбедносне ситуације и положаја Копта сувише дуго једноставно – нема.

Колико ће ово друго убиство православних сватова од стране Муслимана за последње две деценије гурнути и хронично нестабилни Египат у крваво гротло грађанског рата, страних интервенција (и инсталирања НАТО база, америчко заузимање стратешки тренутно најзначајније тачке,  Суеца, и све остало што уз то иде) , одговор ће стићи наредних дана, извесно.

 

 

Откривамо зашто Саша Броз захтева премештање гроба ЈБ Тита у Хрватску

Само што је објављено да је Јованка Броз преминула, огласила се и некаква Саша Броз, хрватска ‘редатељица’. Без осећаја пијетета и без мере за тренутак, 33 год. након смрти ЈБ Тита, Саша објављује, његову наводну последњу жељу да буде сахрањен у – Хрватској.

broz_sasa7-Kristoa_470901S1

ако су очи огледало душе….

Човек би очекивао да ће Еуропкиња Саша говорити о сахрани тек преминуле Јованке јер је природно и сасвим коректно да је Јованка, рођена у српској Крајини, пожелела и да буде сахрањена на српском православном гробљу у својој родној Лици.

Гробље је у напредној у европској Хрватској, па претпостављам да је очувано и чисто, ушушкано у руже и чемпресе, опасано шимширом с каменим стазама и перивојима. Или није?

Knin groblje

Српско православно гробље у Книну, Хрватска, ЕУ, последњи пут оштећено 4. јануара ове године

Међутим није Сашу Б. брига много за Српкињу из Лике, Јованку. То је, изгледа, крајишки усуд.
Саша би да пресели гроб ЈБ Тита у Хрватску. Зашто и откуд то сад?
Ово уопште није ни неочекивано ни ново. Ево где је квака: Хрватска је прошле недеље објавила, а пренели су и наши медији, да је готов пројекат за изградњу центра посвећеног ЈБ Титу, ТИТОЛЕНДА, у Кумровцу. Све имају, али да би угођај био потпун фали им – Тито. А Тито је у Београду.

Kumrovec-TitoHouse

Кумровец, наводна Титова кућа

Прорачунато и шићарџијски беспризорно, користољубље огрнуто у провидни вео ,,дедине последње жеље” . С тридесет и кусур година закашњења.
Браво, Саша Броз.

извори:

http://www.rtcg.me/vijesti/region/28888/kumrovec-postaje-titolend.html

http://www.tvbest.rs/15633-tito-kumrovec-zagorje-unija-rezidencija

http://www.kurir-info.rs/titova-unuka-deda-nije-hteo-da-ga-sahrane-u-beogradu-a-jovanku-nisam-ni-videla-clanak-1045053

OBRASMO BOSTAN

Sada je situacija izgleda mnogo gora jer se novi ministar poljoprivrede izjašnjava kao naučnik, pogledajte sledeći link:

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/413696/Sramota-Kriju-da-vec-jedemo-GMO-hranu

Ako tako kaže naučnik, obrasmo bostan jer se širom otvaraju vrata za uvoz GM semena i GM poljoprivrednih proizvoda ali i mesa i mesnih prerađevina.
Izgleda da nema naučnog dokaza o dejstvu GM hrane na ljude jer niko neće da fiansira takvo dugotrajno istraživanje ali genetičar Dimitrijević ukazuje da ima poraznih rezultata kod sisara pa zašto ne bi bilo i kod ljudi uz važnu napomenu da se negativne posledice mogu ispoljiti ne odmah već kod druge, treće ili narednih generacija.

Savetapetkovic's Blog

Početkom prošle godine u javnosti su bile pojačane tenzije pa i panika zbog zatrovanog mleka. Tadašnji ministar poljoprivrede nas je ubeđivao da je sve OK, da je sve to samo podmetanje Ješića, političkog protivnika naprednjaka, itd, itd . Čak je jednom prilikom pred Tv kamerama izvesno vreme muljao gutljaj mleka kao da je, da ne kažem šta ,pa progutao i rekao da mu nije ništa. To je bila kulminacija bezobrazluka jer niko nije ni rekao da alfatoksin deluje trenutno. Ali, neću sada o tome . Pominjem tog ministra jer kao olakšavajuća okolnost mu se moglo uzeti da je po struci, čini mi se, ekonomista i kao takav nema pojma i naravno, njegova partija ni reč nije rekla, jer , bože moj, ne može da se desi da je potpredsednik SNS neodgovorno obavljao ministarske obaveze.
Sada je situacija izgleda mnogo gora jer se novi ministar poljoprivrede izjašnjava kao naučnik, pogledajte sledeći…

View original post 797 more words

prodaja robe: kako prodavci koriste nasu podsvest ptotiv nas….

Nedodjija

Moramo biti svesni toga da dekoraciju i opremaje prodavnica ne rade dizajneri, nego timovi psihologa… evo par primera:

 

Manipulacije  kojima ste izloženi svakog dana čim uđete u supermarket…

1. Kolica su prevelika

Kolica su izmišljena 1938. godine i tada su bila mnogo manja nego danas. Ali ona nisu slučajno takva. Prazna kolica će vas podsvesno naterati da kupujete više i potrošite više!

2. Manipulišu bojama kako biste pomislili na rasprodaje

Boje su veoma moćne a njihov uticaj na vas je ogroman. Tako su prodavnice uspele da crvenu povežu sa rasprodajama i skoro pa nećete moći da se udržite kada je vidite.

3. Postavljaju voće na ulaz u radnju

U većini prodavnica su voće i povrće na samom ulazu. Zdrava hrana, jarke boje i mirisi dokazano povećavaju potrošnju.

4. Namerno komplikuju cene

Neke stvari su zapakovane, neke se prodaju na kilo, a neke na komad. To namerno rade da…

View original post 407 more words