Dok mi još u glavi odjekuju zvuci šumaričke liturgije i crkvena zvona za hiljadama ubijenih kragujevačkih đaka,  nikako mi nije jasno zašto se svet toliko uzmuvao i kako može iko da uzme za ozbiljno sve učestalije nemačke pokušaje da zbog važnosti koju, kao vodeća članiica EU i NATO,  nesumljivo ima, drsko falsifikuje i promeni činjenice i tok istorije, u čemu joj svojski pomažu bankrotirane i od njene pomoći zavisne klijentske države i vlade.
Ko je kriv za Prvi i Drugi svetski rat, za konc logore, gasne komore i smrt miliona ljudi? Ko je na čiju zemlju i u čiju kuću došao silom, sa rečima: Machen Sie mir dieses Land Deutsch!

obesene-seljanke-macva

Obešene  srpske seljanke u Mačvi

Oni bi sa Prvim i Drugim svetskim ratom hteli da uporede gradjanski rat ’90-ih u YU, potpomažući se pri tom propagandom koju uzimaju za činjenice, kao i sopstvenim tvrdnjama koje njihovi satrapi i dužnici besomučno ponavljaju s nadom da će im u kljun upasti dovoljno velika donacija /kredit, mantrom kako je sve što se dešavalo devedesetih ‘najveće/najgore od II sv. rata – sukobi, masakri, krivice, zločini….).
U Nemačkoj su  Miloševića upoređivali sa Hitlerom dok su naoružavali sve svoje i Hitlerove  ratne saveznike, od Slovenije do Kosova. Nemačka je , pored dva svetska rata, zbog  momentalnog priznanja  protivpravno proglašene nezavisnosti Slovenije i Hrvatske odgovorna i za izbijanje građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji; kasnije se to ponovilo u Bosni; na Kosovu i Metohiji  njihovi vojnici su 1999, u  maniru svojih zloglasnih predaka, u Prizrenu pucali na dva srpska nenaoružana civila u zbegu pred Albanskim kasapima i na mestu ih ubili.  Bilo je to 13. Juna 1999. Ubijeni su Žarko Andrijević iz Prizrena, portir u ,Kosovo vinu’ i Slavko Veselinović Bosanac,  izbegao iz Bosne, radnik „Elektrodistribucije“ u Prizrenu. (postojao je snimak na Youtube koji je bio emitovan i na televiziji,)

beograd-vaskrs-1944-bombardovanje_520x320

Nemačko bombardovanje srpskih gradova, Drugi svetski rat

Žalosno je kad moćni boluju od jednog detinjastog sna da svu krivicu svale na drugog. Psihologija i sociologija bi dale ogroman dorinos čovečanstvu kad bi uspele da dešifruju kakvi to mehanizmi pokreću ljude ne samo na kolektivno zlo (sad će me demagozi, pravdoljupci i kvazi humanisti solidarni samo sa platežnima saseći argumentima da ne postoji kolektivna odgovornost itd, znam, znam sve to, ali ipak neka ovako ostane) već i na prebacivanje krivice na žrtve. To me podseća na onog silovatelja koji se branio da je žrtva (mlada žena) sama kriva za to što joj se desilo. ,,Mnogo je lepa” .

Tako se i Nemačka zvanična politika odnosi prema svojoj (višestrukoj) žrtvi, Srbiji, istovremeno u listu svojih nedela upisuje još dve: Istoriju i Istinu.

Ali, ipak je Srbija  kriva… koliko i nesrećna lepotica koju sam pomenula.
…….