Дан заставе

Приближио се још један 28. новембар. Над преостале Србе на Косову и Метохији надвија се облак сумње и бриге. Угрожен  је њихов голи опстанак.  За све то време, Албанци не крију (додуше нису ни до сад) своју тежњу да успоставе такозвану Велику (они преферирају израз ,,природну”) Албанију.  Отужан је начин на који је међународна заједница са својом камарилом великодостојника затварала очи и (свесно?)  игнорисала чињеницу да Албанци заправо никад нису прихватили ,,Косово” за своју државу; нису вределе милијарде донација,  дозвола за убијање и слободан одстрел Срба и пљачку њихових гробова и имовине. Албанци тзв. Косово прихватају једино као фазу, односно корак ближе ка њиховом правом циљу, а то је стварање Велике Албаније.
Први знак узбуне био је упадљиво избегавање да се истакне застава тзв. Косова где год је то било могуће, и уместо тога истицање заставе државе Албаније.

albanians (1)  Албанци насељени у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи , иако живе, раде,  и зарађују у држави Србији, признају једино заставу државе Албаније као своју

Заправо, Албанци су увек  албанску заставу и користили  (и никада нису прихватили тзв. заставу Косова, осим да  обману  малоумну западну јавност, при посетама западних изасланика и пред медијима). Црвена застава са црним орлом је нешто што свака Албанска кућа у Србији (и Косову и Метохији) поседује и истиче у свакој прилици – на крововима и чак у јавним институцијама, без икаквих препрека; Пре неколико месеци у Прешеву локални Албанци су скинули и бацили српску заставу и уместо ње истакли Албанску.  Српска власт није реаговала, што је у иоле озбиљној држави незамисливо.

Црвено црне заставе  једне непријатељске државе, што  Албанија несумњиво јесте,  вијоре се  редовно у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, где албанска национална мањина чини већину.

Сваког  28. новембра и етнички Албанци из јужне Србије за албански национални празник Дан заставе (годишњицу стварања Албаније) истичу црвену заставу са црним двоглавим орлом; заставе тзв. Косова се ретко могу видети на албанским кућама.  Нема ,,Косовске” заставе ни на Косову. Зато што, иако се Запад и Турска упињу да створе нацију ,Косовара” , те нације нема.  Питајте људе на улици – сви су Албанци. Косовара нигде. Све док се не створе новинарске и ТВ екипе.  Тада за западне медије, за наручене репортаже постају ,,Косовари.”
Чињеница је да на Косову и Метохији као и у јужним пределима централне Србије, постоје само албански, криминалу склони, досељеници,  који, после крађе и узурпације српске земље, покушавају да од топонима створе некакву нацију, добију легитимитет и некакво право на оно што су силом отели.

albania-zastava

Косово. Приреме за прославу 28. новембра, Дана албанске заставе

Ево краћег цитата из дневних новина Албанаца на КиМ, Зери:
“28. новембар је празник за целу нацију, дан када  наша црвена застава са црним двоглавим орлом поносно маше из градова и села, са улица, тргова, споменика и објеката,  школа, са врата,  прозора и балкона;  то је топао мирис слободе у слободним деловима наше земље. И овог новембра  изражавамо стару албанску тежњу и жељу за ослобођење свих наших земаља и целе националне заједнице јер тај задатак није завршен  “

flag_of_kosovo (1)

Застава такозване државе Косово. Фактички напуштена и пре него што је ,,држава” коју симболизује постала самостална

,, Оно што мучи нашу нацију (НАШУ нацију? Ако су ,,Косовари” нација која полаже право на Косово и Метохију, како може да их мучи питање које се тиче симбола државе Албаније? Или ће пре бити да не постоје никакви ,,Косовари”  већ једино и искључиво Албанци, окупатори на древној српској земљи – прим.) је чињеница да овај празник (Дан заставе) још увек није признат државни празник на Косову.” – изјављује певачица Ровена Стефа. Како сама каже, својом музиком покушава да изрази жељу за уједињењем и то што Дан заставе није уврштен на листу државних празника на Косову је  растужује .

,,Иако је то политичка ствар, имам утисак да свет не би имао ништа против да се 28. новембар прогласи за државни празник Косова. У ствари, људима је то жеља; ми још треба да радимо на уједињењу (…)  Сви Албанци, где год да су по свету, без изузетка да се уједине 28. новембра.”

,,Косовска” певачица Ровена ће албански државни празник прославити са својим обожаваоцима у Милану.

Још једна ,,косовска”  звезда, Сабри Фејзуалху каже да ће 28. новембар, дан државе Албаније  бурно прославити на Косову. ,,Иако 28. новембар није званично уврштен у косовске државне празнике, Косовари (Косовари?! Зашто онда не прослављате дан тзв. Косовске заставе  него албанске?) славе овај велики празник. Са највећим поштовањем за тај датум и оно шта он симболизује, Албанци из свих земаља на тај знаменит историјски датум показују колико је наша национална застава у нашим срцима, сада и заувек, и да њено место ништа не може да заузме; она представља дубоко усађени духовни симбол за све Албанце, јер је наша држава испод те заставе постала независна.” итд.

(Ово говори ,,Косовар”. Онај што је ,,аутохтони становник Косова”, и чији ,, корени на Косову сежу још од палеолита.”  Онај који се ,,није”  као уљез ушуњао из Албаније преко Проклетија).

28. Новембар слави и ,,косовска” дијаспора. Менан Кисери тврди да је пре неколико година прослава овог празника трајала данима. ,, Овде у Финској, славље је почело 23. новембра, када смо организовали концерт у Хелсинкију, коме је  присуствовало преко 800 Албанаца. Верујем да Косову треба више храбрости да  овај дан и званично постане национални празник. “

– крај цитата –

Албанци на Косову и Метохији славе 28. новембар и зато што је на тај дан рођен злогласни нарко дилер и убица српске деце, Адем Јашари. (Јашари је убица повезан са немачком БНД, који је погинуо током обрачуна са српском полицијом. На Косову има неколико споменика њему у част, као и маузолеј; пре неколико година његова скулптура у природној величини била је, на опште згражавање јавности, изложена и у сред Србије,  као вид ,,уметности”).

Србија је слаба, слабија изнутра него споља, са албанским нео отоманским мачем забоденим у кичму, који Запад не престаје да врти, не би ли задовољио албанску звер, која за сада садистички преде; Али брзо ће јој и та игра досадити; шта ће Запад тада да уради?  Зауздаће је?

Аутор: Киша Д. Дорадо

Васељенски патријарх је последњи православни патријарх у Истамбулу и Аја Софији?

Док се летаргична јавност у Србији тргла на речи турског званичника који је  најавио могућност да једна од највећих православних светиња, истамбулска Аја Софија постане турска џамија, могу само да приметим да Турци имају савршен осећај за тајминг.

Турско, наизглед секуларно друштво, у  својој суштини није антихришћанско, а понајмање антијеврејско, већ искључиво антиправославно. То је доказана историјска истина, погледајмо злочине и геноцид над Србима, Јерменима, и донекле у мањој мери, Грцима; турски упад на Кипар; Ту је и турска отворена подршка и учешће у свим ратовима на просторима бивше Југославије искључиво и увек на страни која је против православаца, и чак и отворена агресија  јер су (и) турске спец. јединице обучавале и опремале великоалбанске терористе;  чак су и великоалбанске пропагандне и књиге- све до једне –  последњих деценија штампане у Турској и одатле дистрибуиране по светским универзитетима као истините (а од којих имам у поседу нешто од те и такве ,,научне” литературе), итд…

Дакле, Аја Софија, византијска лепотица, православна светиња, коју чак и мудри и праведни муслимани признају за такву, ( један од њих је Шеик Имран Хусеин, имам Тринидада и Тобага,  који отворено говори како се Истабул мора вратити православнима  видео: http://youtu.be/DD0U5Ll7yb0 негде око 47. минута ), би, према турској држави, требало да постане џамија. Није први пут да се са Босфора чују такви захтеви.

hagiasophialast

Вечни турски циљ, који је сада изречен ubri et orbi, јер је дошао прави тренутак да се та турска тежња и оствари. Турска, уз помоћ Запада, поново, после слома Отоманског царства, има своје клијентске државе на Балкану – Босну, Косово, и добар део Србије.  

Турска  је и те како умешана у агресију на Сирију.

Истовремено се број православних хришћана у свим неоотоманским државама своди на статистичку грешку; индикативно је да је иста ситуација и у свим државама на које су Сједињене државе и НАТО извршили агресију – у Ираку је мање од 10% некадашњих хришћана преживело увођење демократије, у БиХ Федерацији православни  су етнички сасвим очишћени (пр. сарајевски Срби), и то међународну јавност ни најмање не брине.   На Косову, за које је турски премијер који пише поезију о минаретима и бајонетима рекао да је Турска, стотине православних манастира је збрисано са лица земље, православни верници су или истребљени или преживљавају голготу, без права на језик, слободу кретања. Без права на живот. Ако овоме додамо и Грчку која је због презадужености  сведена на  полупротекторат  ЕУ, и која је пристала да се до те мере понизи да је прошле недеље прихватила да подигне турску џамију у сред Атине, – јасно је да је православни свет у веома лошој ситуацији.  

Bartolomej

Патријарх Васељенски Вартоломеј

То није све. За то не време, на Босфору, патријарх Васељенски Бартоломеј се суочава са топљењем броја верника у Истанбулу.  Ригидна турска држава и друштво врше сваковрсне притиске, уцењујући Васељенску патријаршију око имовине, чак и око службе.  Тако је  Халки богословија, која је вековима давала православне епископе и патријархе, врх православне духовности, по  одлуци Врховног суда Турске затворена још 1971.  Вероватно зато Цариградска патријаршија  покушава да се приближи Ватикану, надајући се  подршци ,,братске хришћанске цркве”.

И сам Васељенски патријарх Вартоломеј је стар, и већ се разматра  ко би могао да заузме његово место.   И ту је квака:  турски устав и законодавство. Наиме, по владајућим турским законима, турска влада може да стави вето на избор сваког кандидата на положај  патријарха; Ту је и (законски) захтев да патријарх који столује у Истамбулу буде  – турски држављанин …  Вартоломеј има турск0 држављанство,  али већина најспособнијих, и најквалификованијих кандидата  нису турски држављани. Јер је због нетолерантности турског друштва православна заједница у Турској полако нестајала….

Турска влада је предложила да да држављанство православном архиепископу из иностранства и  неколико православних архиепископа се пријавило. Ни један није добио турско држављанство.

Турска држава такође одбија да призна титулу Васељенског Патријарха,  и Вартоломеја као међународног верског лидера. 

На њега фактички гледају као на локалног свештеника који води све мању православну заједницу од свега неколико хиљада грчких православних грађана.

У интервјуу за CNN патријарх је, на питање да ли је могуће да је он последњи православни патријарх који столује у светом граду Константинопољу/Истамбулу, био изричит:

“Апсолутно не. Верујем у божанско провиђење, и уверење које нам је дато од самог  Господа, да  наша црква може да преживи.

“Ово је наша вера, то је наш усуд, то је наша нада,  наша молитва. А све остало је у Божјим рукама.”

Grey Carter  * ауторски текст

Џорџ В. Буш постао сликар

Још једна сличност са Хитлером 

Bush

По окончању мандата Буш се, по сопственим речима,  ,,вратио својој страсти из младости” , сликарству; те је тако насликао водитеља Џеј Леноа у чијој је емисији гостовао.

43. председник Сједињених Америчких Држава, Џорџ В. Буш након завршетка дужности председника сасвим се посветио свом новом хобију. 

,,То је страст коју сам гајио још од детињства”, признаје Буш.

Свој таленат први пут је представио америчкој јавности за време гостовања код водитеља Џеј Леноа,  чији је портрет представио током емисије.

http://www.youtube.com/watch?v=AMJv4e3TAq0

Лено је нагласио да се осећа почаствовано, ,,Јер се не дешава често да  43. председник Сједињених Америчких Држава уради нечији портрет”, рекао је Лено.