Alister Kembel je od oktobra prošle godine  savetnik  člana predsedništva BiH iz redova Hrvata, Zlatka Lagumdžije (neobično jer na Wikipediji stoji da je Lagumdžija ,,Bošnjak, Musliman sunit, (te da) živi u Sarajevu”).
No ovde nije o tome reč. Iznenađujuće je angažovanje ,,jednog od najopasnijih ljudi Velike Britanije” i  ,istinskog potpredsednika britanske vlade (kako Kembela često opisuju pripadnici britanske sedme sile)  i maga ratnohuškačkog novinarstva  od strane entiteta jedne  siromašne balkanske države sa skromnim BDP-om kakva je Bosna i Hercegovina, posebno kad se ima u vidu da su ratni sukobi ( u kojima je Kembel i ‘ zaradio’  titulu spin doktora) okončani pre skoro dve decenije?  Pogotovo što je pre više godina razotkrivena i raskrinkana njegova laž o iračkom oružju za masovno uništenje, a što je poslužilo kao casus beli za sveopšti napad i okupaciju ove države,  za šta Kembel nije snosio ni najmanje konsekvence, iako je direktno, smišljeno serviranim lažima izazvao smrt stotine hiljada ljudi i totalno razaranje jedne nezavisne zemlje.
Ovo je slikovit primer dokle je ovaj medijski ‘mag’ spreman da ide.

Međutim šta je to što Kembel treba da odradi za predsednika BiH iz redova tamošnjih Hrvata za svotu od koja ide čak do 10 000 funti –  dnevno?

O Kembelu i njegovom angažovanju u Federaciji izvod Federalnih medija: http://youtu.be/VTyGWL9oRDw

Da vidimo za koga je Kembel do sada radio:
Alister Kembel je bio savetnik Tonija Blera od 1994, upravo nešto pre agresije na –   Srbe u BiH (1995)  sve do okončanja agresije na Srbiju 1999.

Britanska štampa listom ističe da je g. Kembel ‘visokoprofilisana ličnost na Balkanu još od rata u regionu devedesetih, te da je Britanija (zahvaljujući između ostalog, i njegovom angažovanju),  aktivno učestvovala u NATO agresiji (‘kampanji’)  protiv Srbije 1999;  zatim da je Kembel  značajno pomogao svojom PR kampanjom  protiv Slobodana Miloševića.  Kembel je, naime, predvodilo tim zadužen za celokupnu komunikaciju u vezi sa i tokom agresije na  Kosovo i Metohiju, pomažući američkim i nemačkim generalima u vezi sa  intervjuima; paralelno je  ‘podrivao  izveštaje srpskih medija’, istovremeno obavivši odličnu PR kampanju u korist NATO.

campbell-blair-007Kempbel i Bler su od Albanaca zaradili desetine miliona funti

Kembel je sa nekolicinom svojih najbližih saradnika ‘pritekao u pomoć zbunjenom i neiskusnom Džejmiju Šeju’ pripremajući lažne izveštaje što o pobijenim Albancima,  (koje su, naravno, pobili – a ko drugi- Srbi)  što o tobožnjim planovima Slobodana Miloševića i srpskog političkog i vojnog vrha u vezi sa otporom NATO.
Ovaj šef  Blerovog agitpropa je u vreme agresije NATO često je, po službenoj dužnosti, dolazio u sukob sa svojim bivšim kolegama novinarima. Čuvena je Kembelova svađa sa jednom od Bi Bi Sijevih perjanica spoljno-političkog novinarstva, Džonom Simpsonom. Naime, Simpsona je Kembel optužio za neprofesionalno (čitaj: nepatriotsko, nedovoljno antisrpsko) izveštavanje iz Beograda tokom bombardovanja 1999. godine. Kada su u britanskoj štampi osvanuli izveštaji koji kritikuju Simpsonov profesionalizam, a pozivaju se na neimenovan vladin izvor, i neupućenima je rukopis Alistera Kembela bio lako prepoznatljiv.

Od jeseni 2011. Kembel svoje usluge stavlja na raspolaganje ni manje ni više, nego tzv. kosovskom premijeru Albancu, opskurnom trgovcu organima i narko bosu svetskog kalibra, Hašimu Tačiju.

Tako DailyMail septembra 2011. u svom izveštaju o Kembelovom odlasku na Kosovo i Metohiju kaže da je  ‘spin doktor Alister Kembel je pozvan  od strane kosovske vlade da ih nauči kako da komuniciraju posebno u odnosima  sa svojim starim neprijateljem, Srbijom’, ističe kako je nekadašnja desna ruka  Tonija Blera, koji je dobro poznat po svom  agresivnom nastupu, i verbalnoj navalentnosti, bio miran i ,prijatan” prilikom poseti Prištini (dakle septembra 2011.), te da je Teuta Baselica, zamenica direktora prištinskog Britanskog kulturnog centra, izjavila kako je Kembel ,,pravi šarmer” (slično se u Prištini čulo i za Bernara Kušnera dok je bio na čelu UNMIK-a, pa je na kraju završio pokrivajući albansku trgovinu organima i, ušuškan u zagrljaj albanske snaše napustio KiM).

Posle savetovanja Albanaca na okupiranom KiM, sledeći Kembelov korak je bio logičan: odlazi u Albaniju na mesto savetnika vođe tamošnje Socijalističke partije, tada vodeće opozicione grupe u Albaniji, na čelu sa Gramoz Ruci -ijem. Albannski izdavači su objavili i njegove Dnevnike, čije je prevođenje na Albanski Kembel lično nadgledao.

преузимањеBalkansko povlačenje: I Alister Kembel i Lord Voldemor iz Hari Potera  sklonili su se u istu državu da saberu snage zla za osvajanje sveta – u Albaniju, navodili su nakon tzv. Albanskog angažmana britanski mediji.

Već na leto 2013. i Kempbelov nekadašnji poslodavac Bler ( koji je  i više od toga; Bler i Kembel su višedecenijski bliski prijatelji. Činjenica da je dugogodišnja  životna partnerka Alistera Kembela, novinarka Fiona Milar, istovremeno i dobra prijateljica i lični portparol Čeri Bler, nekadašnje britanske prve dame, učinila je sponu između premijera i njegovog direktora za komunakacije i strategiju još čvršćom ) na poziv albanskog premijera Edi Rame počinje da radi kao njegov konsultant za spoljnopolitčka pitanja.

Iako se cena konsultantskih usluga koje Kembel i Bler pružaju Albancima drže u tajnosti,  izvesno je da će to biti nekoliko miliona funti. Ilustracije radi ugovor GAP (Blerova konsultantska firma) sa vladom Kazahstanu, naftom bogate autokratske države, vredan je oko 16 miliona funti, dok je ugovor sa vladom Brazila,  doneo je Bleru i Kembelu godišnju zaradu od 4 mil. funti.

Pored svih antisrpskih ( i svih do jednog,  država sa nacističkom prošlošću), Kembel se – slučajno? – od prošle jeseni našao  u BiH Federaciji, na mestu savetnika njenog predsednika Zlatka Lagumdžije. Logičan korak u zatvaranju balkanskog kruga.

Kao da se od tada  pokrenuo niz događaja kao poručenih da probude što negativnija osećanja i što veći odijum prema Republici Srpskoj. Najpre su vršena  iskopavanja nekih novih masovnih grobnica (20 god. od okončanja sukoba!!)  i ni u jednom slučaju se ne radi o ubijenim Srbima; usledila su okupljanja i protesti oko tzv. matičnog broja nakon tragične smrti nedužnog deteta za šta je opravdan  bes vešto preusmeren pravo ka Republici Srpskoj.

Već mesec dana traju protesti u BiH federaciji; iako protestanti medijima predstavljaju svoje zahteve kao čisto ekonomske, sama ikonografija protestanata (ratne zastave, parole podrške Naseru Oriću, osumnjičenom za ubistva nekoliko hiljada Srba), kao i pozivi na ukidanje granica unutar BiH (a samim tim i Rep. Srpske), govori suprotno.

bosanski-udar
Uostalom, ni pobune Iraku, Libiji, Egiptu pa i Siriji  nisu ‘išle’ pod parolom ”porušimo pravoslavne manastire i crkve i pobijmo pravoslavce”, ali se na kraju na to svelo. Ovo je naročito značajno kad se ima u vidu podrška i veze koju Bakir Izetbegović ima sa zloglasnim egipatskim Muslimaskim bratstvom, a zbog čega je zvanični Kairo nedavno i uručio zvaničan protest.

преузимање (1)Bakir Izebegović podržava egipatsko Muslimansko bratstvo, što mu je zvanični Kairo duboko zamerio 

Još jedan od sve učestalijih udara na RS u poslednje vreme predstavlja mapa OEBS  koja prikazuje mesta ratnih zločina a na kojoj su OEBS ovi stručnjaci sasvim  izostavili mesta stravičnih zločina nad Srbima.  Tako na mapi nema ni slova o ratnim zločinima u Sijekovcu, zverstvima nad Srbima u Podrinju  gde je ubijeno 3.200 ljudi, napadima na kolone JNA u Dobrovoljačkoj ulici i u Tuzli, Sarajevu i zatrtim sarajevskim Srbima  i brojnim drugim  stratištima.

Srbima je stavljeno do znanja (po ko zna koji put) da njihove žrtve nikog ne zanimaju, niti izazivaju saučešće, a kamoli osudu.

Sada je aktuelan 1. Mart, dan koji FBiH slavi kao Dan nezavisnosti, jer je tada, na referendumu glasovima bosanskih Hrvata i Muslimana  likvidirana Jugoslavija,  nakon čega je došlo do građanskog rata.  Tada je 62,7 odsto muslimanskih i hrvatskih birača glasalo za nezavisnost Bosne i Hercegovine i izlazak iz tadašnje SFRJ. 

U FBiH taj dan se obeležava kao “dan nezavisnosti”, iako je na taj dan 1992. godine ispred Stare pravoslavne crkve na Baščaršiji, u centru Sarajeva, bosanskomuslimanski kriminalac i fanatik  Ramiz Delalić Ćelo ubio srpskog svata Nikolu Gardovića kako bi mu oteo i uništio srpski svadbarsku zastavu, što je bio uvod  građanski rat u bivšoj BiH.

Sasvim je razumljivo zašto Srbi ne žele da se podsećaju tragičnog datuma.  Znajući Kembela i njegov dokazani animozitet prema Srbima za očekivati je da se i ova formalna proslava, odnosno njen izostanak u RS, podigne ne najviši nivo i od nje  iskuje medijska konstrukcija usmerena protiv Srpske ravna onoj koja je ‘virtuoza’ proslavila na Kosovu i Metohiji.

Ovi sporadični i sve učestaliji ‘pucnji’ u RS imaju prepoznatljiv rukopis. Dobro je što u njima ima malo ili nimalo istine, pa će se i taj PR balon raspući.