Udruženje kompozitora objavilo antologiju popularnih pesama pre i posle Drugog svetskog rata. U knjizi i note pesama: „Devojko mala“, „Zvižduk u osam“, „Čamac na Tisi“, „Pod sjajem zvezda“… 

RETKI su oni zaljubljenici u dobru pesmu koji u jednom trenutku nisu zapevali „Devojko mala“, „Zvižduk u osam“, „Čamac na Tisi“ ili „Pod sjajem zvezda“. Ovi šlageri su ostali za sva vremena, ali neki drugi nisu bili te sreće. U nameri da ove melodije otrgne od zaborava, Udruženje kompozitora Srbije osmislilo je i pripremilo „Antologiju srpske popularne pesme: vreme šlagera“, koja će u četvrtak biti promovisana u prostorijama Udruženja.

  Vreme-slagera

Uz pomoć nekoliko starijih muzičkih poslenika, pred čitaocima je bogato ilustrovana knjiga u kojoj osim osvrta na istoriju srpskih šlagera, postoje i kratke biografije značajnih autora, ali i partiture najpopularnijih pesama minulog doba. Sabrano je 46 kompozicija od 29 autora.

U vremenu pre Drugog svetskog rata, pa i posle njega, vrhunac kompozitorovog uspeha bilo je emitovanje pesme na radiju. Taj period je trajao sve do 1961. i pojave prvog srpskog festivala zabavne muzike – „Beogradsko proleće“. Kompozitori su tada, putem konkursa, dobijali pozive da učestvuju i stvaraju nove pesme. Usledile su javne priredbe, radio i televizija, gramofonske ploče. Bio je to početak muzičkog biznisa.

Za razliku od „zlatnog doba šlagera“, o muzici i izvođačima u periodu pre i tokom rata postoji veoma malo informacija. Iz oglasa u tadašnjoj štampi, koje prenose autori antologije, saznajemo da u jednom restoranu na Dedinju „svira džez orkestar pod upravom najboljeg kapelnika Radeta Miljkovića“ ili da u Zemunu „nastupa sevdalinka Frida“.

 U traganju za originalnim srpskim kompozitorima i izvođačima, autori ove knjige primećuju da su u predratnom periodu u našoj sredini dominirali noviteti strane zabavne muzike. Domaće pesme koje se pamte iz tog doba su retki izuzeci, kao što je „Mansarda, mali stan“ Sergija Strahova ili „Ulicama kružim“ Miše Aranđelovića.

– U društvu gde je kafana bila glavni vid okupljanja najviše se svirala narodna muzika. Na povremenim balovima i priredbama, kao i na matineima za đake i studente, svirana je muzika za igru, većinom stranog porekla: bečki i engleski valceri, tango, fokstrot i slou-foks – zapisao je u predgovoru antologije džez publicista Svetolik Jakovljević.

U teškim vremenima ratne oskudice pojavljuje se generacija mladih muzičara koja počinje da stvara domaću zabavnu muziku, po uzoru na američke popularne pesme. Tadašnje domaće melodije, piše Jakovljević, stvarane su iz želje da se izbegne pevanje nemačkih šlagera, koje je okupiralo etar. Među kompozitorima tog ratnog doba izdvaja se ime Darka Kraljića, kome se kasnije pridružuju Borivoje Simić, Miodrag Ilić Beli, Mladen Bobi Guteša. Najpopularniju pesmu tog doba „Ne brini, majčice mila“ napisao je Aleksandar Saša Đukić.

Sedmorica

Mansarda, mali stan… Sedmorica mladih

Zabavni i muzički život posle rata, saznajemo u antologiji, svodio se na igranke, na kojima su se usavršavali i kompozitori i pevači. Počeo je procvat domaćih melodija. Najveći uticaj na našu zabavnu muziku tog vremena imao je festival u San Remu, a popularizaciji su doprinele i knjižice džepnog formata, sa notama stranih i domaćih pesama.

Nastankom jugoslovenskih festivala, a posebno sa početkom „Beogradskog proleća“, pojavljuju se velika imena i profesionalci u muzičkom biznisu koji će nam u amanet ostaviti pesme za sva vremena. Priča o festivalskim „zvezdama“ biće tema sledećeg izdanja Udruženja kompozitora Srbije „Antologija srpske popularne pesme: vreme festivala“, koja će se pojaviti krajem godine. 

BEOGRADSKI HAVAJI

FILMOVI koji su stizali na repertoar dvadesetak beogradskih bioskopa diktirali su modu tog vremena. Mediteranski zvuci francuskih pevača, italijanskih kancona i španskih melodija mešali su se sa filmskom muzikom koja je dolazila preko okeana, u neponovljivim izvođenjima Džudi Garland, Freda Astera, Džindžer Rodžers i drugih. Svetolik Jakovljević izdvaja još jedan fenomen – havajsku muziku – koja se, pomalo iznenađujuće, slušala i izvodila kod nas. Postojali su čak i domaći ansambli, poput „Havajskog kvarteta“.

 

Izvor: Večernje Novosti http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:490532-Srpski-slageri-za-nezaborav