Remembering the victims of Croatian crimes in Begovo Brdo, Kordun, Serbian Krajina (today Croatia)




Serbian village Begovo Brdo, 1942- erased off the map by Croats

In the little village of Begovo Brdo, Croats  killed in the most cruel manner 137 Serbian villagers, mostly children of 15.


Some of the worst crimes during the WWII were committed on 3. April 1942, when Ustasha (armed forces of the Independent State of Croatia, Hitler’s ally, a  the sole Nazi state that has never been punished for their WW II crimes) were passing through this area.  The Croatian leader Ante Pavelic’s  battalion under the command of Antonije Mosk was in charge of ethnically cleaning the area.
They massacred 121 men, women and children;  73  were slaughtered by Croats in the forest near the village, after being beaten and forced to dig pits, grave holes for their beloved ones and themselves.

On the same day Croats had captured Serbian peasants in their homes, in the fields and killed them both by firearms  and  knives, hammers and picks. Total: 48 massacred  peasants of Serbian ethnicity.

The  Pavelic Ustasha battalions that were  less familiar with that part of the Serbian Krajina and  local villages were provided with help  of the Ustasha Company from the area Cetingrad and Slunj, who knew  every Serbian village, pathways and their Serbian neighbors.

Ustase ubijaju Srbina
With blessing of Roman catholic clergy: Croats torturing captured Serb



Vjekoslav “Maks” Luburić, notorious Croatian butcher,  ‘ general’, commander of the Jasenovac concentration camp, commander of the Croatian Crusaders,  here with a cut off  Serbian head.

Ustasha Marko Hrvojević from Ladjevacko Seliste testified:

” The guides were Joco Mocni, Joso Cindric, Mijo Cindric and Mica Cindric. I personally have killed with a hoe two women and four children. When I entered the house the women and children went out of the house, and  Joco Mocni from Slunj called out: “Kill them, damn Serbs!”


WWII. – 1942. – Independent State of Croatia – Serbian  girl raped and murdered near Jasenovac

First I killed those two women and four children, by hitting them with a hoe in the back of their heads. Women and children were crying and begged me, saying, “Don’t  brother, may God save you!”  And I didn’t do anything but continued with hammering their heads … ”

Bastaja Dusan

Serbian child Bastaja Dusan, massacred by Croats on 3. April 1942.

One of the very few survivors of the horrors of mass atrocity, then nine years old girl Milica Pekeč-Vranješ in tears and with great pain,  mustered the strength and spoke out nineteen years after the massacre:

“I remember well the early morning of 3rd April 1942, when we were surprised by the Croats Ustasha and raised early in the morning. The children were still sleeping.
I could not sleep,  I was very fearful, because we always had to flee.
There were 11 persons in my house that morning.
Croats took us  barefoot in the frosty morning  near Batnoga.  We were brought in Kalic springs. There we met the others from our village that have been caught by the Croats .

…. They argued where to kill us. They couldn’t agree, because we were near local  water springs.

One Croat,  Jure Krunić, a cattle keeper advised the Ustashe not to slaughter us near the springs. He already had his place in the forest for this purpose, he said.  ….  …. My grandfather and grandmother  could not walk due to their age  so they were then taken little further into the bush where they were slaughtered. T

Then we were surrounded by Ustashas and in front of them, as a guide to the pit went Jure Krunic. Jeka  Pekeč , young woman (30) had three children, and the fourth one was to be born  any day.


Serbs in the hands of  CCroats, Krajina (today Croatia), April 3. 1942. 

Her older girl walked next to  her, meanwhile she was carrying the youngest child because it was just a baby that could not walk.

ustasa kolje

Croats murdering Serbs, WW II

Jure Krunic was leading the column. Very soon he stopped, took a the child and threw it on a flat rock, and took the sharp edged  spade and struck the child on the belly.  The child died.
We were ordered to sit on the ground in a valley. Some have claimed that they  converted from the Orthodox to the Catholic faith and begged for their lives,  but Croats laughed and told them: “Leave that for the future!  It will be good.”

Ustaše NDH

Like in 1990 ies, the Roman catholic church  knew and agrred to extermination and genocide of Serbs in Independent State of Croatia

They divided us into five groups. I was in the fourth group. They put two girls, Ljuba Kresojević  17 years,  and Maca Mrkobrad  19 years old, to stand beside the pit and watch what is done to women and children. They were forced to watch the slaughter of their parents and family till the last one, and Croats finally slaughtered them too.   My older sister of 14 was in the group before, together with our brother Nikola,  and she was carrying our 6 months old brother, and my brother Dragan, who was 6 years old,  was with me. These two brothers came under the Ustasha knife, and me and little brother Dragan in the second turn.


Kresoja Stojan Stanko, slaughtered by the Croats and survived 

When we came near the cave we were told to lie face down. Then one Ustasha – our neighbor- prod her neck with a knife. Probably because we were sure that we’re going to die we were paralyzed of fear and suffering.  Little  Dusan Pekeč aged about 10 jumped to flee,but he was stabbed repeatedly with knives.  Those just massacred and stabbed Serbs were thrown into the pit immediately by Croats.


The body of a little Serbian girl lies on the ground at the Jadovno death camp

— They took me to the back and threw me to the dead ones. I was stung by Ustasha knife at five spots in the neck and in two places in the forearm.  Here, take a look, professor Djuro,  stabbing scars can be seen even today, and it’s 18 April 1961. –  it’s been 19 years since then.)

Ustase psihopate poklani srbi na prikolici.jpg

Sadistic and sick: Ustasha smoking and smiling while watching massacred  Serbs

There were several slaughtered in front of me. While the Ustashi slayed me by my neck the blood was roaring out of the mouth and nose, but I was conscious all the time. And at the moment when blood flowed I knew I was still alive. When all the Serbs were slaughtered, including  two girls Ljuba  and Maca, then another knife poked all those who were not moving and showing signs of life. I, although conscious,  did not budge. I heard them saying: ”  No one is  alive. “After all they thrown the two girls in the pit, sang and left.

After some time I managed to get up and I sat covered in blood on a pile of dead and saw his brother Dragan beside him. He was still alive. He leaves it in his mouth and he was covered in blood. I removed the leaves from his mouth and asked, “Could you come with me?” And he made hardly noticeable overhead that it’s impossible.

I saw Ljubomir Bastaja who managed to raise, taking from his slaughtered aunt’s Kuna pocket something. He asked me if I go. We slowly  headed up the forest. After that ran to  us  my friend Vlado Bastaja, he was nine years old, and was stabbed in the neck and ribs.


Tortured and massacred Serbian children, Jadovno conc camp system, Independent State of Croatia, summer 1942.

Then we started to hear the voices of the still living  from the pit. Later  on, we heard that some of the survivors  in nhe following few days were coming out of  the mass grave pit,  and the Ustashas  caught and killed those battered, bruised  bloody and already half a dead people.
There was a rumor that Soka Bastaja, my grandmother emerged from the pit, but she was stabbed and beaten untill her whole body was unrecognizable and totally broken.  It is known that my little brother Dragan emerged from the pit, but on the third day Croats  from Batnog killed him and and threw into the slurry.


Massacred Serbian peasants, April 3, 1942.

The three of us wandered out into the woods near Žalčeva  Kosa water where we washed the blood  and came near  Žrvnica and Požar villages in Vučji jarak.  As we approached my house we were noticed by the Ustashe  and they shot us. We ran away through the woods and came to the village Gojkovac, and then Klokoč. There I met my mother and brother Milan, who managed to escape the Ustasha thugs.  Afterwards some women washed us, took care of our wounds and cut our bloody and sticky hair.  I continued with other Serbian villagers to flee from the Ustasha knife. ”

“Milica, how is your health now?”

“You see, it’s not as bad as I’ve gone through. Sometimes when the weather changes I move and  and I eat slower, I guess something gets stuck in the throat. Timbre is a little different. During this tragedy, I was nine, and now I’m twenty-eight years. ”

In the woods near the village Latićki Batnog Ustashas  slaughtered and thrown into a pit  the following Serbian civilians on 3rd April 1942.:

1. BastajaMile Anka, 10 years old

1.Bastaja Mile Bogdan, 5 years old

3. Bastaja Bosiljka Mile, 1 year old

4.  Bastaja Cvijeta, 55 years

5. Bastaja Mile Draga, 9 years

6. Bastaja Petar Dragica, 6 years

7.  Bastaja Mile Dusan, 11 years old

8. Bastaja Petar Dusan 5 years

9. Ljuba Bastaja Mile, 3 years

10. Bastaja Peter Mira, 1 year

11.  Bastaja Mica Mica, 15 years

12. Bastaja Petar Mica, 10 years

13. Bastaja Rade Mico, 43

14. Bastaja Mika, 42 years old

15. Petar Bastaja Milan, 4 years

16. Bastaja Janka Mile, 40 years

17. Laze Bastaja Mile, 16 years old

18. Mice Bastaja Mile, 15 years

19.  Bastaja Rade Milic, 37 years old

20.  Bastaja Janka Milka, 35 years

21.  Mice Bastaja Petar, 9 years

22. Mice Bastaja Petar, 2 years

23. Laze Bastaja Rade, 19 years

24. Bastaja Milutin Sofija, 43 years old

25. Bastaja Todor Sofia, 50 years old

26. Mice Bastaja Soka, 17 years

27.  Bastaja Stojan Stanko, 42 years old

28. Kresoja Marka Bosiljka, 15 years

29.  Darinka Marka Kresoja, 17 years

30. Dragica  Marka Kresoja, 17 years

31.  Dusan Marka Kresoja, 11 years

32. Kresoja Marka Ljuba, age 17

33.  Kresoja Stojan Marka, 36 years

34. Kresoja Marka Mica, 14 years

35. Kresoja Marka Milo, 9 years

36. Kresoja Marka Milan, 12 years

37.Kresoja Marko Milic, 13 years

38. Kresoja Nikola Milka, 38 years

39.Kresoja Marka Milutin, 5 years

40. Kresoja Marka Mira, 5 years

41.Kresoja Marka Nada, 2 years

42. Kresoja Marka Nenadka, 1 year

43. Kresoja Marka Ranka, 12 years old

44.  Kresoja Marka Stanko, 3 years

45.  Pekeč Ana, 58 years old

46. Pekeč Bosiljka Duro, 14 years

47. Pekeč Bosiljka Nikola, 3 years

48. Pekeč Duro Dragan, 6 years

49. Pekeč Mile Dragic, 20 years

50.  Dragica Pekeč Nikola,  8 yeras

51.  Dusan Pekeč Duro, 6 years

52. Pekeč Nikola Ignjatije, 1 year

53. Pekeč Jeka, 24 years

54. Laze Pekeč Mile, 16 years old

55. Laze Pekeč Milka, 13 years

56.  Pekeč Stojan Milka, 44

57.  Pekeč Nicholas Lazo, 18

58.  Pekeč Sara, 60 years old

59. Pekeč Soka, 3 years,

61. Mrkobrad Mica, 19

62. Mrkobrad Mila, 46 years

63. Mrkobrad Nikola, 44 years old

64. Dragan Pavkovic, 4 years

65. Dragica Pavkovic, 15 years

66. Dusan Pavkovic, 4 years

67. Pavkovic Duro, 6 years

68.  Petar Pavkovic, 6 years

69. Anica Vuletic, 66 years old

70.  Dejanovic Milan, 2 years

71. Sara Banda, 21 year old

72.  MAZINJANIN Dragica, 34 years old

73. Pekeš Djuro, 40 years old

Note: From the number of 60 to 73 are noted the massacred  Serbs from the following villages: Poljane Deli, Gornja Žrvnica, Polojslog Varos, Ruševice, bears. They were captured by the Ustasha in the forest, slaughtered and dumped in a mass grave Latićkama, where  still rests 73 victims of the Croatian Ustasha genocide.

On the same day ie. 3. April 1942. Ustasha shot, massacred killed with knives and spades in their houses in the same village Begovo Brdo:

1. Bastaja Bosiljka Michael, 34 years old

2.Bastaja Bosiljka Rade, 16 years old

3. Bastaja Rade Dragan, 4 years

4. Mice Bastaja Ljuba, 22 years old

5.  Bastaja Rade Ljuba 2 years

6.  Bastaja Cvijan Mara, 15 years

7. Bastaja Michael Rade, 64 years

8. Mihajlo Bastaja Mile, 45 years old

9. Bastaja Rade Nikola, 10 years

10. Bastaja Rade Petar, 20 years old

11. Bastaja Rade, 45 years old

12, Bastaja Ilija Rade, 39

13th Bastaja Petar Stana, 45 years old

14. Bastaja Stevan, 60

15th MAZINJANIN Mila, 44 years

16. MAZINJANIN Rade, 50 years

17. Pekeč Dragan Bogdan, 2 years

18. Pekeč Cvijan Rade, 60

19.  Pekeč Milivoje Gojko, 3 years

20. Pekeč Sime Mico, 31 years old

21. Pekeč Rade Mila, 44 years

22. Pekeč Milivoj Sime, 11 years old

23. Pekeč Nikola Milka, 23 years old

24. Pekeč Vase Milka, 35 years old

25. Pekeč Nikola Mira, 9 years

26. Pekeč Rade Nikola, 42 years old

27. Pekeč Rade Nikola,  at age 7

28. Pekeč Peter Rade, 41

29.  Pekeč Sofrenija Rade, 50 years

30.  Pekeč Sime Ranka, 17 years

31. Pekeč Nikola Sara, 40 years old

32. Pekeč Vasilja Savo, 60

33. Laze Pekeč Simo, 50 years

34. Dusan Pekeč Ana, 16 years old

35. Pekeč Rade Duro, 40 years

36. Pekeč Nikola Soka 5 years

37. Pekeč Rade Stanko, 45 years

38. Pekeč Vasilja Vaso, 52 years

39. Pekeč Janka Dragic, 38 years

40. Pekeč Nikola Branko, 4 years

41. Vukelic Miladina Danica, 13 years

42. Vukelic Radovan Dragisa, 9 years

43. Vukelic Milivoje Jeka, 20 years

44. Vukelic Milan Dragic, 50 years

45. Vukelic Janka Milka, 3 years

46. Vukelic Radovan Sara, 2 years

47. Vukelic Radovan Spasoje 10 years

48.  Vukelic Rade Stoja, 5 years

Serbian women
Picture: The acts of murder and of the cruelty in the camp reached their peak in the late summer of 1942, when tens of thousands of Serbian villagers were deported to Jasenovac.

We invite all those who have additional information, documents related to this crime to contact us by e-mail:, phone: 051/333-588, +387/65/511 -130, either at the Association Jadovno 1941. King Alfonso XIII 49a, Banja Luka, Republika Srpska.


Надреалисти као научни узор: ,,Srpsko-hrvatski objasnidbeni rječnik”, Матица Хрватска, Загреб 2015.

Objasnidbeni rečnik

Мислила сам да је у питању шала или, у најбољем случају, квазинаучни куриозитет кад сам прочитала вест да у Загребу излази први ,,Српско – Хрватски објаснидбени речник”,
Чињеница да је издавач Матица хрватска, и да је аутор тамошњи професор са завидном међународном каријером, Марко Самарџија, ме је отрезнила, па сам зграбила Новости и – имала сам шта да видим.
Високоштовани професор је своје знање и титулу стекао, претпостављам, поштеним радом, учењем и залагањем. Из овог речника (или ‘речника”) се то не би могло рећи. Професор читаве речи, синониме извлачи из корпуса српског језика и проглашава их – хрватским. Крађа без премца, Скандал. Тако је реч БУВЉАК на ‘хрватском” сваштарница (сваштарница је реч стара, српска, моји бака и деда је и дан данас користе за оставу у којој држе гомилу којечега); реч НЕВАЖАН проглашена је хрватском речи која се на српски језик ,преводи’ као безначајан, ДОСЛОВНО је хрватска реч која се на српски ,преводи’ као буквално, итд, итд.
Проф. Самарџија правда потребу за речником тиме што млади Хрвати не разумеју и не знају довољно о језику који се говори у Србији. (!)
И тако је професор постао тат ( тат је стари загребачки назив за лопова, с почетка па све до средине 20 века) – похарао је српске изразе, угурао их међу корице и – прогласио их за хрватски језик.
Похара без премца.
Ово није ништа мања крађа од оне с манастирима на КиМ и фарсе око УНЕСКО. И није случајно изабран овај тренутак.
Шта ће бити са делима у којима се понављају неке од 1000 речи које је проф. Самарџија ноншалантно и разбојнички отео? Спадају у дела хрватске књижевности, или макар на тзв. хрватском језику?
Пошто државе нема, ( на САНУ нећу да трошим речи), где су наши лингвисти, професори и доктори, да стану на браник отаџбине?
Немамо ми ништа од гостовања по емисијама и Јутјуб снимака.
Учините нешто конкретно. Обратите се писмима међународним комисијама, нека макар остане траг. Тај траг ће једног дана, кад се односи у свету промене. бити онај ослонац са кога ћемо моћи да кренемо у повраћај онога што нам је отето.jezicki-nadrealisti

Високоштовани професор као да је инспирацију црпео из Топ Листе надреалиста. Таква му је и наука, уосталом погледајте снимак Надреалиста:

Нема разлике.


Kisha D. Dorado

Ових дана навршава се 76 година од једног од најмонструознијих злочина свих времена – покоља Срба у глинској цркви – Хрватски ,,дом“ на месту злочина


Двоје храбрих људи из Загреба, подржани од стране Славка Голдштајна, покренуло је иницијативу да се са места једног од најстрашнијих злочина у историји човечанства, покоља у Глинској цркви, скине печат хрватског цинизма
Постоје у новинарству и публицистици текстови који су написани „из стомака“, као одраз унутрашњег крика, очајања, спас и олакшање, растерећење, нешто што је по сваку цену морало да изађе на светло дана. Али, има и текстова који се пишу опет из стомака, али невољно, због муке у стомаку. Ово је један од таквих текстова. Радо би прескочио тему која следи, али то, једноставно, не сме да се прескочи. Реч је о покољу у Глинској цркви.

Ових дана, на размеђи јула и августа, навршава се 76 година од догађаја који се, по склопу сазданом од размера, мотива, месту чињења и начину како је проведен, може сврстати у један од најстрашнијих злочина у људском роду. У неколико последњих векова, свакако.

Fra Sotona.jpg

Сведочење Србина, Љубана Једњака, који  је преживео масакр у глинској цркви:
(енглески титл)

Послератни искази усташких кољача из Глинске цркве, међу којима доминира Хилмије Берберовића, и сведочење јединог преживелог Србина Љубана Једнака, стварају слике пред којима занеме и најгласнији заговорници и описивачи пакла. Како злочинац увек има неконтролисану потребу да неко некада сазна за то што је урадио, тако су и кољачи, пре него што је севнуо први нож, фотографисали Србе у глинској православној цркви Рођења Пресвете Богородице. Та слика је остала сачувана; залеђен тренутак пре него што је звер рикнула и отворила своје ужасне чељусти.


Глина, Независна Држава Хрватска: убијена српска девојчица,1942.

Оно што је уследило дошло је из саме суштине зла: ноћ, Срби по наређењу људи у црним кошуљама засуканих рукава, са ножевима у рукама, покушавају да упале свеће. Од њих десет једва се на једној одржава пламичак. Те ноћи, на том месту, Бога није било.Глинска црква Коларић.jpg

Споља, из дворишта чују се гласови и у цркву улази човек са неколико батеријских лампи које дели наоружаној четворки код црквених врата. Снопови светла секу таму. Избезумљена лица људи у којима још увек тиња нада да ће се, чим сунце изађе, вратити у родно село, ту на Кордуну и Банији. Ништа нису криви, због чега да умру те ноћи. Њих више од 300. Први је клонуо човек средњих година. Усташки нож ушао је са леве стране врата и запарао линију према грудима. Крв је шикнула по иконостасу. Људи се неконтролисано повлаче према зидовима, дрхте, не верују шта се догађа. Зашто? Ништа нису криви. Усташе прилазе, хватају најближе, обарају их на под и кољу. Неколико Срба окончава живот у простору олтара. Нагоном који немају ни животиње, снагом која долази из најмрачнијих предела људског бића, људи у црним кошуљама пуна четири сата кољу своје кумове, комшије, познанике са сточних сајмова и сеоских вашара. Само зато што су Срби? Да, само због тога.

Bastaja Dusan

Дечак, готово беба, Бастаја Душан, није био поштеђен

Два сата после поноћи, док кроз Глину пролази још једна топла летња ноћ, усташе излазе из цркве. Преко излизаног каменог прага тече крв. И тако неколико ноћи.
Хроничари износе различите бројке, али нема никакве сумње да су усташе, последњих дана јула и првих дана августа, 1941. године, у Глинској православној цркви заклале више од 1.500 Срба. Доводили су их из околних села Кордуна и Баније, у камионима или пешке, у колони.
Мало ко је био везан. Речено им је да нова држава тражи само једну веру, католичку, и да ће сви Срби који оставе православље и прихвате католичанство равноправно стати раме уз раме са Хрватима. До Срба су већ стигли гласови о покољима у селима Прекопа и Бански Грабовац, па се многи одлучују да прихвате другу веру јер ће тако, мислили су, преживети и спасити породице. Забележени су и случајеви да су људи у колонама које су се кретала према Глини тражили од усташке страже да их пусти кућама да се обрију и обуку у свечано одело. Пуштали су их и ови су се враћали у колону. У смрт.

Deca kozare

Деца одлазе у смрт, НДХ

Покољи Срба на Банији и Кордуну почели су само месец дана од проглашења НДХ. Прва жртва у Глини био је Адам Ресановић, а убио га је његов кум, Хрват, Јосо Вребац. Зверски, иживљавајући се на њему. После неколико појединачних злочина над Србима, почињених око Ђурђевдана 1941. године, 13. маја Хрвати хапсе 436 Срба, од 12 до 60 година, одводе их до хрватског села Прекопа и убијају целе ноћи; ножевима, маљевима, чекићима, будацима. Ни у Прекопи те ноћи Бога није било. Преживео је само Никица Самарџија. Ваљда да би сведочио. Данас тај правац Глина-Јукинац-Прекопа локални Хрвати зову „Цеста Динка Шакића“.


Затирање – усташка зверства остају некажњена 

Само неколико дана пре клања у Глинској цркви, хрватска држава извршила је још један страшни злочин над Србима. О њему се, као и о многим другим злочинима Хрвата над Србима данас не говори. Од 24. до 26. јула усташе су по банијским селима хапсиле Србе и одводиле их у сабирни центар код железничке станице у Банском Грабовцу, недалеко од Глине. Ту је евидентирано 1.285 Срба, од којих је на лицу места убијено око 800 и закопано у две гробнице код железничке станице у Грабовцу. Остали су депортовани у Госпић и живи побацани у јаме Јадовна.
Многа села на Банији и Кордуну после Другог светског рата, све до 1995. године и „Олује“ нису успела да досегну број становника која су имала пре настанка НДХ. Данас у тим селима, спаљенима или празнима, можете срести тек понеког старца. Путеви и гробља зарастају, шуме се спуштају у воћњаке и баште, време и нова хрватска држава бришу и последње трагове Срба на тим просторима.

pobijeni Srbi
Масакр Срба у Глини
Славко Голдштајн, хрватски публициста, издавач, друштвени радник, дугогодишњи први човек тамошње јеврејске заједнице, обратио се ових дана Јадранки Косор, председници Владе Хрватске, отвореним писмом у којем је позива да између 29. јула и 3. августа дође у Глину. Дођите тамо – каже Голдштајн – и потпишите одлуку да се „Хрватски дом“ преименује у „Спомен-дом“, да му се врати и име и намена. О чему се ради?

После покоља у Глинској цркви неки немачки официри поднели су извештаје својим вишим командама, у којима се изражава запрепашћење односом новостворене хрватске државе према Србима. Тако се сазнало и за монструозна убијања у Глини, што је навело Анту Павелића да изда наређење о рушењу цркве Рођења Пресвете Богородице. Истовремено Павелић је јавно похвалио Хрвате у Глини наглашавајући како они примером показују исправан однос према својој хрватској држави.

Glinska crkva

После Другог светског рата на месту срушене цркве 1951. године нова, комунистичка, власт подигла је заједничку „спомен костурницу – за све жртве“. Осамнаест година касније (1969) Срби Баније и Кордуна покрећу акцију прикупљања средстава и прилозима из сопствених џепова подижу „Спомен-дом“, зграду која је путнику намернику ипак могла да објасни шта се на том месту догодило лета 1941. године, ко су били убијени, а ко убице.
После „Олује“ и протеривања Срба, у августу 1995. године, једна од првих одлука новоуспостављене хрватске власти у Глини била је о преименовању „Спомен-дома“ у „Хрватски дом“. Тако је и данас.
Голдштајн у писму Ј. Косор, уз остало, каже: „Дужни смо пре укључења у европско друштво да уклонимо неке мрље које већ предуго таворе на лицу и на савести хрватског друштва. Те мрље нам у нашој кући непрекидно стварају раздоре, а у европском друштву са тим мрљама ми ћемо бити непожељан уљез. Најружнија од тих мрља налази се у Глини“.
Даље у писму Голдштајн наводи да је у Хрватској учињено много масовних злочина, али да нигде ниједно место злочина, као у Глини, није обележено са толико цинизма који вређа жртве, њихове породице, сународнике и цело хрватско друштво.
Због чега је Голдштајн ћутао 15 година и тек сада тражи да се на место злочина врати спомен-плоча и старо име зграде – може се само нагађати. Мада, није ни важно. Писали смо о Голдштајну неколико пута и редовни читаоци знају какав закључак да извуку.
Истине ради иницијативу о враћању „Спомен-дома“ покренули су загребачки Грађански одбор за људска права и Центар за суочавање са прошлошћу, а Голдштајново писмо је подршка таквој иницијативи. Иза ове две невладине организације, то свакако треба забележити, стоје Весна Тершелич и Зоран Пусић.
Косор још увек није реаговала, али су реаговали Глињани, Хрвати. Стјепан Тонковић, заменик председника Градског вијећа Глине и председник глинског огранка Хрватске сељачке странке, одбацује ову иницијативу као српску провокацију. То, каже он, у Градском вијећу сигурно неће проћи, ниједан хрватски вијећник неће гласати за тако нешто, а против тога су и глински Хрвати – категоричан је Тонковић. Злочин почињен на том месту, Тонковић, како сам рече, „препушта историчарима“, али додаје да се морају истражити и злочини почињени после Другог светског рата. Није објашњавао шта под тим подразумева, мада није тешко претпоставити.

Сведочење Србина, Љубана Једњака, који  је преживео масакр у глинској цркви:
(енглески титл):

Не постоји у Хрватској ниједан злочин над Србима који није оспорен, умањен, омаловажен, доведен у питање. Од Јадовна и Јасеновца до „Бљеска“ и „Олује“. Веровало се да покољ у Глини, због своје монструозности и апсолутног познавања свих чињеница, Хрвати никада неће оспоравати. Игнорисати га хоће, али га неће оспоравати. Крива процена.
Први је у ту страшну работу – која је по својој монструозности дошла из истог мозга који је осмислио Глински покољ – кренуо Каптол, Католичка црква, у „Гласу концила“ свом службеном гласилу. Извесни Томислав Вуковић фељтонски се недељама напрезао, укрштајући различите изворе, датуме и сведоке, а све како би посејао сумњу и довео под знак питања сам покољ у Глини. Том нечасном, и нормалном човеку тешко разумљивом послу још се нико од познатих Хрвата није успротивио. Ваљда и то говори о месту, снази и утицају Католичке цркве у Хрватској и међу Хрватима.

Од почетка се радило на заташкавању злочина:

Глина пприкривање доказа.jpg

РАТКО ДМИТРОВИЋ , Вечерње Новости                                                                             Фото:  архив;
Монографија Страдање Срба у православној цркви у Глини и рушење споменика, Драган Чубрић и Момчило Крковић

Страдање Срба у Глини монографија.jpg